Očaravajuća priroda Sikija u toku nedelje umetnosti
Jula 2022. godine – Siki kod Segedina, Mađarska
Dobro ti jutro, Siki!
Dobar vam dan, kamperi!
Živeli, naši umetnici!
Od doručka do ručka nebo se toliko izmenjalo da je izgledalo kao da gledamo u tri različita neba… Uverite se i sami!
Sivi kišni oblaci su se nadvili nad Sikijem. Prelepe boje i oblici ukrasili su nebo… Prikazivale su se nestvarne scene, koje su izgledale kao da su bile naslikane rukom nekog od talentovanih učesnika Nedelje umetnosti, zar ne? Pitanje je jedno ostalo – ulje, akvarel, akril, gvaš?
Iako se kiša smatra nepovoljnim momentom za kampovanje, to je zapravo bio jedan od zanimljivijih i neočekivano lepših delova dana. Momci su, kao i obično, svima nama skuvali kafu (dokazi su na slici broj 5 ispod i naše dve kamperske šolje), a ja sam trknula do centra i kupila standardno dobar Mišikin paprikaš iz kotlića, sa sve njokama i salatom. To sam uradila da bih im se odužila za sve one skuvane kafe i prijatno društvo, zajedničke obroke i vreme provedeno u prirodi (da li treba da kažem da mislim i na oprane sudove, naravno).
Dok sam se vraćala, kamp je već bio vidno opusteo. Svi su se negde sklonili – sedeli su u bifeu pod velikim suncobranima i velikoj glavnoj zgradi, u šatorima (ko god je imao dupli) ili kao mi, u svojim kolima. Mi smo posedali u standardnoj formaciji aa puta. Zamagljena stakla su davala osećaj izolovanosti i skrivenosti, što u kampu nije slučaj. U kampu je sve otvoreno i javno, pa je ovo predstavljalo kratak predah od izloženosti, uz dobovanje kiše. Znali smo da neće dugo trajati. Kiša koja je brzo prošla ostavila je dokaz da je postojala na dva načina: trava je bila mokra, a po haubi našeg automobila popadalo lišće sa drveća je pričalo je tu priču…
Treći dokaz da je kiša postojala je modro, baršunasto i mekano predivno sivo-plavo nebo koje je dugo tu ostalo i koje je svojom bojom ukrasilo sve fotografije i dalo im nežnu kontrastnu pozadinu. Nisam mogla da prestanem da fotografišem takvu lepotu.
Izgledalo je kao da je negde, tamo na nebu, neki nebeski fotograf postavio veliko scensko obojeno platno, samo da bi naše fotografije bile obojenije, kontrastnije, umetničkije, zanimljivije… I mi pored njih.
Kiša je prestala. Kamp je „oživeo“. Vratili smo se našim uobičajenim aktivnostima – pravim zauzećem – šetnji, kupanju, sunčanju.
Polako se i nebo povratilo u svoje standardne boje. Kako smo videli da kišni oblak dolazi sa zapada (na fotki je to uvek odozgo), tako je sad sivo-plava boja neba polako tonula na dno (istok).
Scena je sve manje bila prelepa, ali ipak mračna, a sve jasnija i belja, i najavljivala lepo vreme.
Opet je Siki bio dobar stari Siki…
Mom prijatelju fotografu se Siki jako dopada, ali mu se na ovim fotografijama dopalo i plavetnilo neba, isto kao i meni, pa je ponudio da napravi i plavi Siki dole, kakav je bio gore. Malo Fotošopa, malo Lucisa i na tren je oplavio ceo prizor. Hvala mu..
Kad pričamo o fotografisanju, ja bih samo još jedan detalj da razjasnim. O udobnosti i uživanju u fotografisanju ovom aždajicom ne treba pričati, ali bih da objasnim zašto je ovde prisutna obična struna za pecanje. Pošto mi je na poklopcu objektiva izbušena mala rupa za potrebe kanapčića kojim bi poklopac ostao vezan za aparat, jedino moguće rešenje je bila tanka struna. Čudno su me gledali, profesionalci i smejuckali, ali sam tako sačuvala poklopac, a time i objektiv od mogućeg oštećenja. Cilj je postignut. 🙂
Objašnjenje za onu drugu fotku nemam. Stavila sam ruku na poklopac gepeka kako bih ga zatvorila, dopalo mi se ono što sam videla i škljocnula. Toliko.
Plameno nebo nad Sikijem ne traži objašnjenje, već samo zaslužuje divljenje i uživanje u njemu. To i dobija!
Hajde opet da se podsetimo na tekst iz 2021. godine koji je posvećen istom tom nebu i spektakularnom zalasku sunca nad jezerom.
Kraj kuvarskog dana u Sikiju – predivan zalazak sunca nad jezerom
Vreme je da se krene kući. Bilo nam je divno, opet neponovljivo i inspirišuće. Hvala na svemu.
Doviđenja, Siki.
Ne, do skorog viđenja, dragi Siki.
Čak ni dugo čekanje na granici nije umanjilo lepotu vikenda i iz reda smo stigli da snimimo ovh par prelepih zalazaka sunca.
S ljubavlju,
Tekst napisala, fotografije priredila: Tanya
Sve fotografije snimili, a lične odobrili za postavljanje na sajtu: Tanya, Mikky i Vlada.
Fotografije kampa i modela bodi arta odobrio za postavljanje na sajtu: dr Janoš Šandor
