Svakom ko prvi put posećuje Tasos, savetuje se da počne od Potosa. On izgleda kao da ga je neko sabio kao grudvu snega i sve tri-četiri ulice slepio, pa načinio dostupnim sa svih strana. Tu ima svega – od kafića u centru, girosa, diskonta sa hranom na obodu grada, prodavnica gde se prodaju parei (marame za plažu) i šeširi, pa sve do jako lepih umetničkih galerija. Ti raznobojni kafići su toliko isprepleteni da se ne zna gde jedan završava, a drugi počinje. More je tu mirno, opkoljava standardni mermerni dok, gde ljudi dolaze i zbog odlične mogućnosti da se sa tog naslaganog mermernog kamenja dobro peca.
Susedna Limenarija, koja je od Potosa udaljena 4 kilometra, je stara gospođa sa istorijom. Na brdu iznad bivšeg rudnika dominira prepoznatljiva „Švapska kuća“, zapravo upravna zgrada tadašnjeg rudnika.
Između ta dva mesta razdaljina je 4 kilometra i njih spaja lepa šetačka staza uz more, a negde usput je smešten i Pefkari, koji je poznat po tome što se tu organizuju brojne sportske aktivnosti na vodi.
Od poslednje kuće Limenarije, Tripiti i njena nudistička plaža su na dohvat ruke. U tom naselju nema prodavnica niti velikih restorana, već samo ogroman hotel, dražesni drveni bič bar, par kuća za izdavanje i jedna autobuska stanica… Zvuči pusto, ali je zapravo odličan izbor za nekog ko bi trknuo peške 2–3 kilometra po hleb, vozio se busom tu stanicu, ili bi upalio auto na par minuta.
U Plavoulis bič baru, kako se ta drvena terasa zvanično zove, redovno sam naručivala jelo kome sam zaboravila ime, ali mogu da se setim sastojaka – bili su isti kao za grčku salatu, ali topli – zemljana činija, veliki komad feta sira na dnu, preko nasečeno sveže povrće – paradajz i paprika, zaliveno maslinovim uljem, začinima i zapečeno. Slasno i meko, bila je prava tradicionalna gozba na plaži, svaki put, u hladovini drvene kafanice, uz grčku muziku i ljubazne Grke, odmah pored nudističke plaže i prelepog kristalno-plavog mora. Savršeno…
Ako se boravi u Limenariji i hoda svakog dana do plaže Tripiti, ne može a da se ne primeti negde na pola puta između ta dva mesta, kako sa vrha visokog brda dominira prelepa zgrada… To je legendarni Iris Gold – proizvodnja i prodaja srebrnog i zlatnog nakita u predivnom izložbenom prostoru oduzima dah koliko i spektakularan pogled ka Limenariji i obali ispod, baš onako kako ga vide ptice. Uspon do ove zgrade je tako strm da većina automobila može samo prvom brzinom da izađe…
Kad već rekosmo obala ispod, nisam vam pokazala slike sa nude plaže Tripiti i pogled ispod jedinog „čuperka“ borovine koji pruža mali zaklon od sunca. I pored toga što za celodnevni boravak treba poneti suncobran, to naše „ćoše“ prelepo izgleda, a osećaj biti u njemu je još lepši…
Jedino čime se ova plaža ne može pohvaliti jeste da ima najlepši pogled na zalazak sunca na ostrvu. Tu čast ima zapadnija Skala Marijes, sledeće mestašce kada se ide na zapad koje je i najisturenije na zapadnoj strani, čistog pogleda, odakle se zalazak sunca nikad ne može zaboraviti, jer kroz oči „nišani“ pravo u srce.
„Tako to biva, kad se previše sniva“, reče jednom jedna rima, a dodajem ja: „na ostrvu punom sna“…
Tanya
POTOS, PEFKARI, LIMENARIJA
TRYPITI
Fotografije: Tanya
Pisati o lepotama ovog ostrva je nemoguće, treba ga doživeti
Dragi Mikky,
potpuno se slažem s tobom. Ovako se ne može dočarati prizor koji oduzima dah, ali sam probala da bar blizu opišem čitaocima razloge zbog kojih volimo ovo ostrvo, kao i da dâm povod obožavaocima da nam se pridruže i sami i možda jednog dana otputujemo tamo zajedno.
Tanya