другарици Зорици…
.
Чим стигох до Извира,
нешто мени не да мира,
не увидех, одмах, о чему је реч,
приметих да бејах бела као креч…
.
Пословно путовање испунило сврху,
али, не само мене, „увело“ у збрку,
све нас, заједно, „убацило“ у фрку,
мада се ништа није десило у трку…
.
За бег од трке и фрке опуштање служи,
до хотелског бара ти, другарице, продужи,
заслужени одмор – почело је вече,
осетих, тада, да нешто ме пече…
.
Шта ми то смета, боде и жуља,
у мени све ври, врца и куља,
одлучих се за један „нови корак“,
тек да ми, боравак, не буде горак…
.
Слатко беше у хотелском базену,
понесох бикини у једном дезену,
дивно ми стоји, величина и боја,
савршено одело, прелепог кроја…
.
Ни сама не знам шта се то збило,
одједном много се, тога, променило,
одлучих се да изменим стање,
бикини нестаде, све мање и мање…
.
Миц по миц, немам ни шлиц,
‘откопчан“, ускоро, остадe костим,
остала сам, убрзо, без купаћих гаћа,
поред мене нема ниједног „голаћа“…
.
Зар је могуће да, опрему, скидох ?
поред мене, у базену извирског хотела,
нема, тада, никог никог више,
из сећања бикини се брише!
.
Боже мој, да ли, ја, то сањам ?
Шта ли се збива ?
Нага сам, к’о од мајке рођена,
овде се рађа нека нова жена…
.
Запливах, гола, у сумпорној води,
присетих се да се, тако, и роди’,
беше сасвим ново искуство,
чекала на голишаво друштво…
.
Нико ми се прикључио није,
схватих да нема шта да се крије,
ослободих тело своје текстилног баласта,
купаћем костиму рекох „Basta, basta“…
.
Баш сам се опустила,
чим, бикини, сам спустила,
тај предмет прецењена роба,
дошло време нагост да се проба…
.
Похвале за храброст стигле са свих страна,
многим другарима нагост није страна,
међу њима је и другар Сале,
ни он не носи гаћице мале…
.
Причао ми пуно о хобију своме,
много сам му захвална на томе,
пронашла сам голишави кутак,
вреди баш сваки „нудо тренутак“…
.
.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”
.
