Foto: Saša Manojlov
JAVNI GOVORI
Nije lako održati javni govor. Veština besedništva, retorika, uči se od antičkih vremena u opštim i stručnim školama kao i na fakultetima humanističkih usmerenja. Kada vas neko pozove da se obratite skupu gde je više gostiju ili zvanica – vežbajte svoj nastup. Od priredbi u osnovnoj školi preko ’referata’ u gimnaziji do ispita na Fakultetu zapravo se, veoma često, obraćate publici.
O nekim temama lako se zbori. O problemima u javnom saobraćaju u Engleskoj u 18. veku, o manastirskim bibliotekama iz Ekovog Imena ruže, o temama iz biologije i(li) hemije gde nema dileme šta je bubreg, a gde je srce. Ipak, čini se da je, ’naupečatljiviji’ primer čitanje geografskih karata gde su, gradovi Glazgov, Kuala Kumpur… UVEK na istoj geografskoj širini i dužini…
Drastično drugačije svari stoje sa temama poput religije (vere) i politike. Ili sporta, gde navijači Zvezde i Partizana NIKADA nisu na istoj strani tribine. Osim, ukoliko, razume se, nisu lični prijatelji koji ne dozvoljavaju da, različita boja dresa, UTIČE na druge njihove odnose. Možda su, i zvezdaš i partizanovac, ljubitelji opere, verovatno čitaju iste knjige ili vole da posećuju pozorište i zaista je, potpuno bezveze da praćenje ko će prvi da se ’upiše u listu strelaca’ bude kamen spoticanja…
Nedugo nakon što sam se, definitivno, opredelio „za naturizam“ upoznao sam Marinu. Sretali smo se tokom proleća, a u jednom trenutku, posle može biti trećeg sastanka, pitala me je gde ću da idem na more. Moj odgovor te prolećne novosadske večeri bio je potpuno razočaravajući za tu lepu devojku. Pogađate: rekao sam da sam… Kupam se na… i odmah se ugrizao za jezik, ali bilo je kasno. Iskazao sam svoje uverenje i pogrešio jer mi se, Marina, više nikada nije javila. Jeste, u uzvratnoj SMS poruci rekavši Doviđenja…
Od tog trenutka, oprezno sa uverenjima! Shvatih da ne dele, svi ljudi na ovom svetu, moje oduševljenje nagošću na plažama. To što je, naturizam za mene i prijatelje sa kupališta, sasvim normalan za većinu drugih je, u najmanju ruku – problematičan, nepristojan, blasfemičan. Od tada sam zauzeo rigidan stav da, pred ljudima koje nedovoljno dobro poznajem, ne istrčavam pričajući da, na plaži, ne koristim kupaći kostim. Bez obzira što možete neke ljude relativno često da srećete u kraju gde živite, da idete zajedno u tereranu ili da gledate isti film to ne znači da bi trebalo da ’priznate’ da vam ništa od garderobe za kupanje nije potrebno.
Kada možete da budete sigurni da vaše mišljenje o nagosti nailazi na ’dobar prijem’ u široj javnosti ? Kako da budete sigurni da se, vašim sagovornicima, neće zacrveneti lice kada pomenete naturizam i naturiste ? Sećam se jedne situacije kada sam, još u studentskom dobu, išao na časove engleskog jezika u privatnoj školi u Novom Sadu. U jednoj rečenici na tom jeziku pominjani su naturisti, a nastavnica je pitala ’Da li se neko kupao na naturističkoj plaži ?’. Tada sam, spremno, podigavši ruku primetio da me, Jelena, posmatra. I zaista, ispostavilo se da je i moja poznanica sa kursa engleskog jezika – naturistkinja… Bingo! Ali, to je više izuzetak i splet srećnih okolnosti nego ’pravilo’. Sve drugo je pipanje u mraku, traženje sabesednika na naturističke teme, prečesto nerazumevanje…
Cilj ovog teksta jeste da upozori na „granice“ kada je podsticanje na naturizam u pitanju. Etičnost jednog stava najbolje se brani potrebom da se o njemu razgovara, ali ukoliko osetite da dijalog ’škripi’, ali iz bilo kojih drugih razloga niste spremni na potpunu iskrenost bolje je da odustanete. Ne od naturizma nego od razgovora o njemu. Naturizam kao životni stil niti dobija niti pak gubi na važnosti ako ga, stalno, pominjete u javnom govoru. Ukoliko sagovornici kojima pokušate da nametnete ovu temu ne odgovaraju, ne vibriraju povucite se i razgovarajte o svemu među istomišljenicima.
U protivnom, desiće se da i važi prijatelji naturisti skreću temu razgovora u drugim pravcima ili, što je još gore, da skreću pogled…
Dobronamerni Savetnik