Fotografija: V. Kostić
Seti se kada bio si dete,
bio si golišav od glave do pete,
niko ti ništa rekao nije,
Na plaži nema šta da se krije…
.
Trčiš preko nebeskog svoda,
svud okolo čeka te voda,
uroniš nag u hladno more,
’otvoriš’ sve telesne pore…
.
Oko tebe su kostimirani ljudi,
dete u tebi čudom se čudi,
Zašto su, svi kupači, odeveni ?
Lepo im stoji kupaći crveni…
.
Još nekoliko, pored tebe, golaća,
tu su, i drugarice tvoje, bez gaća,
svaki kostim bol ti nanosi,
uskoro prestaju ’golišavi zanosi’…
.
Ubediše te da je, kostim, baš za tebe,
taj tekstil što, telo, grebe,
Vreme je da kupiš kupaće gaće,
za predmet, roditelji, bogatstvo daće…
.
Niko te ne pita da li ti se sviđa,
svi komentarišu ’kako ti stoji ?’
žuti, zeleni, baš svaki u boji,
više se, čovek, u kostimu znoji…
.
Pokušaj, samo, da kažeš „protiv struje“,
’oduvaće’ te brojne oluje,
pomirljivo kažeš ’šta je, tu je“…
prolazi vreme, talasi bruje…
.
Jednoga dana promena ’snaga’,
saznaš da, drugarica, kupa se naga,
raspitaš se za put do plaže,
tabla „bez odela“ sama ti ’kaže’…
.
Uporno te doziva kao sirena,
oko prijateljice samo morska pena,
niti jedan kostim ne viri iz vode,
prepuno pristalica ’golišave mode’…
.
Oslobodiš i ti sopstvene snage,
čim upoznaš drugarice nage,
ne libi se ako ti se svidi,
bez obzira što svako te vidi…
.
Kupaće gaćice skini polako,
deluje da može baš svako,
ipak, „to“ nije svakome dato,
odreci se kostima, i seko i bato…
.
Samo žulja, hladi, kaplje,
ipak ljudi nisu ’čaplje’,
u vodi su goli, na kopnu suvi,
do juče, kostim se neophodan čini…
.
Danas je, gaćice, odbačen predmet,
hajdemo na ’golišavi slet’,
prilika da, ponovo, upoznaš svet,
u glavi tvojoj desi se preokret…
.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”
.