Bekanova autopesma

112

Na plaži Goli Bekan stoji,

Vetar mu kroz kosu poji.

,

Pesak pod stopalima škripi,

Sunce mu lice poljupcima sipi.

,

More mu pruža svoje naručje plavo,

Dok se on u svojoj slobodi kupa pravo.

Njegova duša slobodno leti,

Dok talasi uz obalu slobodno sveti.

,

Goli Bekan, bez trunke srama,

Uživa u životu bez ičijeg hrama.

,

Gde god da kroči, pesak mu tepa,

Jer sloboda je njegova jedina lepota lepa.

Nek ga svi gledaju, nek se čude,

Jer on je slobodan, a to je za ljude.

,

Njegova pesma neka mu mari,

Jer sloboda je ono što mu srce žari.

,

Goli Bekan na plaži stoji,

Vetar mu i dalje kosu poji.

,

Nek mu more pesmu večno svira,

Jer sloboda je njegova jedina želja mira.

Vaš Bekan

Objavljeno pod Blog

2 mišljenja na „Bekanova autopesma

  1. Bekan Odgovor

    Gola Tanja, poput Maje na platnu

    Kao zvezda što sjaji u noći beskrajno,
    Gola Tanja stoji, nepomično, snažno.
    Njena nagota ogoljuje istinu i boj,
    U svetlosti obasjava njenog bića kroj.

    Njeni pokreti su kao ples vetra,
    Graciozni, lagani, slobodni kao ptice.
    Nagota Tanje, tiha kao dah etra,
    Nosi u sebi tajnu sveta i koračnice.

    Njene oči, duboke kao drevni okean,
    Odaju tajne i snove što se tkaju.
    Njena se koža beli što ugleda Bekan,
    Ona je slika lepote života, u sjaju.

    Gola Tanja, poput Maje na platnu,
    Simbol je lepote, slobode koja traje.
    Neka njena nagota bude večna, tu,
    Kao pečati na duši što vekovima sjaje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *