Banja Sent Eržebet, Morahalom, negde u ravnici između Horgoša i Segedina

Mađarska, oktobra 2021. godine

Mrak. Maglovito i prohladno jutro još uvek je bilo tamno. Spremni smo i krećemo, kupujemo gorivo, znamo da nas čeka predivan put, uživanje u slobodi golog tela… Baš nam je to i trebalo.

Sunce nas je stiglo malo pre Novog Sada. Gledalo nas je onim jednim blještavim okom, vrtelo se, malo s naše desne strane, malo otpozadi i tada je na momente obasjavalo sva tri retrovizora. Nismo mogli da propustimo trenutak, pa smo fotografisali te čarobne prizore. Na prvoj fotografiji koja sledi vidi se izlazak sunca iznad Dunava snimljeno sa mosta kod Beške.

Prethodne nedelje namera da odemo je sprečena blagovremenom informacijom iz banje da je naš deo tog dana privatno zakupljen, te smo morali da ga odložimo za sledeći nudistički termin – petak 29. 10. 2021. Grupa od 8 učesnika se za taj drugi temin prepolovila, te je jedan deo ipak ostao i tog prvog vikenda prenoćio u Morahalomu. Izvestili su nas je da je bilo tačno da se tom našem delu nije moglo ni da se priđe. Bi nam malo lakše.

Treća fotografija u nizu koji sledi je snimljena kod Novog Sada i na njoj se vidi redak slučaj da u Srbiji istovremeno radi paralelno 10 traka – 3 + 3 auto-puta i po dve sa svakog dela obilaznice… 🙂

Kad smo stigli u Mađarsku sunce je već uveliko i sijalo i grejalo, pa je narandžasta fasada banje u Morahalomu blještala punom snagom. Na recepciji su nas ljubazno dočekali. Nisu tražili pasoš na uvid i bilo je potrebno samo da kažemo naša imena, nisu tražili dokaz o imunizaciji (što smo i očekivali jer nas je osoblje centra preko interneta unapred obavestilo), nisu bile obavezne maske, nije bilo potrebno držati međusobno odstojanje… Osećali smo se kao da smo se nekim čudom vratili u doba kada je sve bilo opušteno i kada se živelo po principu „staro normalno“.

Fotografije iznad prikazuju prilaz samoj banji, ulaz pored recepcije, gde se nalaze rampe za očitavanje „satića“,
ekspres-restoran Čarda, kao i plan banje, na kome se vidi koliko je ona velika, kako je razuđena i bogata sadržajima.

Cene jela na meniju u ekspres-restoranu kreću se u vrednosti do 5 evra, a obroci obično dovoljno veliki za dvoje.

Cene ulaznica, kao i ostale bitne informacije, date su na njihovom veb sajtu:

https://erzsebetfurdo.morahalom.hu

Dobili smo „satiće“, kako ih zovu (slika iznad), a koji su u stvari magnetni kodirani ključevi za neograničen broj ulazaka i izlazaka iz tog posebnog dela i služe za korišćenje ormarića za smeštanje stvari. U toku dana se može sići sprat niže i koristiti ostale pogodnosti koje banje nudi (ukupno oko 40 vodenih mesta, unutra i napolju – bazeni, kade sa lekovitom termalnom „crnom“ vodom, kade za toplom vodom za sedenje napolju, parno kupatilo, spoljni đakuzi, brojne saune, tobogani, dečji višedelni bazen… ), kafići, ekspres restoran…

U banji sam boravila više puta, poslednji put je to bilo 2019. godine, ali smo tog dana shvatili da se tu dosta promenilo. Umesto kod spiralnog tobogana, ulaz u deo za nudiste premešten je i nalazi se odmah pored ulaza u restoran Čarda, pa se tu nalazi kapija kroz koju se može proći samo kada se očita čip na „satiću“. Kada smo krenuli da se penjemo stepenicama, sve je postalo drugačije. Našli smo se u velikom prostoru magičnog izgleda, tamnijih boja, prijatne i opuštajuće atmosfere. Prepoznali smo sa fotografija na sajtu da smo ušli u deo koji se zove Silent wellness premum spa area. Naleteli smo na veliku finsku saunu ukrašenu neobičnim velikim prozorima i pogledom na hotel preko puta (u koju može da stane 40 ljudi i gde se tog dana održala seansa sa aromatičnim uljima, pa je posle dugo mirisala), dve manje saune – infracrvenu i manju finsku. Tuševi su bili odvojeni polukružnim separeima (nismo našli tuš sa toplom vodom). Na više mesta smo videli ležaljke, klupske stolove i stolice za sedenje, veliki zid ozidan ciglama od himalajske soli (slani zid) koji je osvetljen otpozadi, više separea za odmor koji su bili odvojeni zavesama i ko zna koliko stvari nismo uspeli tog puta da primetimo. Prelep osećaj mira i spokoja dopunjavala je apsolutno savršena tišina…

Nastavili smo dalje obuzeti lepim utiscima. Malo stepenište nas je dovelo do poznatog mesta – nekadašnjeg ulaznog dela koji smo prepoznali, a koji je sada imao veći broj ormarića nego ranije i nismo videli stara ulazna vrata. Shvatili smo da je zapravo ovo kuda smo upravo prošli bio deo koji je pripojen poznatom starom delu – Sauna ostrvu. Sada je sve to zajedno mesto gde se sada jednom nedeljno (petkom ili subotom, po strogo zadatom rasporedu) dozvoljava korišćenje sauna na način na koji smo navikli, bez kupaćih kostima, kao što je to bilo nekad – tri saune i ogromna đakuzi kada od 15 kvadratnih metara, sa moćnim turbinama koje prave fantastične đakuzi efekte – bez dileme kruna ovog izdvojenog dela spa centra.

Za one koji vole pravi ugođaj sa ekstremnijim promenama temperature tu je i spoljašnji tuš kod finske saune na terasi, bure za potapanje nakon vreline saune, kanta sa hladnom vodom za instant zalivanje hladnom vodom (odmah pored tuševa u starom delu), mašina za pravljenje ledenih loptica za masažu nakon tretmana u sauni, sauna seanse sa aromatičnim uljima (koje se odmah zakazuju i plaćaju prilikom dolaska u banju)…

Dopunjen prostor je duplirao po površini, po sadržajima, broju ležaljki, koje su stajale mnogo razmaknutije nego ranije, sa nekoliko novih terasa, više mesta za sedenje, odmor i uživanje.

Cela banja je sređena, detalji dorađeni. Bilo je pravo uživanje posetiti ovo mesto koje je samo 12 kilometara udaljeno od graničnog prelaza Horgoš i zbog čega je nama veoma dostupno.

Planira se da se organizujemo da odemo ponovo, vrlo brzo, da osetimo čar banjskog turizma Mađarske i da u „našem“ delu uživamo onako kako mi najviše volimo – bez kupaćeg kostima.

Tekst napisala: Tanya

Foto: Tanya i Деян

Kao podsetnik ovo su tekstovi o ovoj banji koje smo ranije objavili: