„Gola priroda“, Kulpin
U najezdi prvomajskih ponuda u Srbiji i na veliku upornost moga muža mi smo mi (tj. On) rešili da za 1. maj budemo deo ekipe koja će biti prisutna na otvaranju ovog naturističkog kompleksa, a koji je od ove godine u vlasništvu g. Janoša Šandora. U startu moram priznati da sam bila jako, jako skeptična. Ali… Ali, kada smo posle iscrpljujućeg čekanja na granici (2,5 sata) stigli u kamp videh jednu prijatnu i domaćinsku atmosferu. Osmesi, osmesi i toplina svuda. Divna Diana na recepciji, divna i čista gotovo netaknuta priroda svuda i poj ptica svuda. Našli smo mesto gde smo „usidrili“ naš kamper, izvadili kafu i onako sa uživanjem i lakoćom odahnuli „ah, kakva lepota od života“. Kad odjednom u susret se začu s radošću i veselošću u glasu na tečnom srpskom jeziku „Dobro došli dragi Novosađani. Pomislih u sebi „Nemoguće, želim samo mir i sunčanje“. Ali, opet ono ali, to je bila jedna divna Rozalia, jedna velika žena (sa velikim Ž) koja je jedno veliko srce i jedna široka duša. Ona je bila naš vodič kroz ovaj divan kamp i divno izletište. Mesto tj. kamp tj. sve ovo gde smo bili i šta smo doživeli je za svaku pohvalu i preporuku. Moram istaći da nema mesta za prostačenje, seljačenje, upucavanje ili bilo kakvu nemoralnu radinost. Ovde su uglavnom porodični ljudi, pa čak i porodice s decom. Obećali smo da ćemo ponovo doći za otprilike mesec dana. Ali, i opet ono ali, videli smo da je za 11. maj organizovana sadnja drveća na Sikiju i poželesmo (opet moj muž) da i mi imamo naše drvo, drvo naše ljubavi ovde. Puni kamper, toči gorivo i evo nas ponovo na našem mestu na Sikiju. Ali da znate, ne bismo mi bili ovde da ovo mesto ne daje mir, ljubav, čistotu uma i duše i jednu nadasve dobru i mirnu energiju.
Jer, podvućiću još jednom, ovde u ovoj divnoj prirodi se potencira samo čist nudizam i ništa više.
Daniela Čičovec
„Gola Priroda“, Kulpin
Fotografije: Karl Čičovec